среда, 25. мај 2016.

Сатира



Ана Стјеља

УКОП КУЛТУРЕ − ПОСЛЕДЊИ ИСПРАЋАЈ


Смрт је констатована тачно у подне. Шта се ту може, старост! Вест се брзо прочула. Растужила је само неколицину њих док је ВЕЋИНА незаинтересовано одмахивала руком. Некима се чак и развукао јасно видљиви кез на лицу.
− Коначно је рикнула! – поспрдно су прокоментарисали.
Сахрана је заказана за следећи дан, такође тачно у подне. Све се одиграло по протоколу. На ванредној седници Врха донета је једногласна одлука да се последњи испраћај организује на највишем могућем нивоу, како се не би ОБРУКАЛИ. На истој седници је изгласан и Организатор сахране, који би пре свега био задужен да све протекне у најбољем реду, што ће рећи да се плате трошкови сахране, цвеће и свеће и да се подигне велелепни споменик. Како би финансијски поднео ову изненадну али ДУГО ПЛАНИРАНУ смрт, Врх је одлучио да узме кредит и задужи се код ЕУ, рачунајући да ће она имати раумевања, имајући у виду чија је сахрана.
На последњи испраћај ове МУЧЕНИЦЕ, први су дошли глумци. Погнуте главе и ћутке, лагано су корачали ка капели. Цвеће и свеће, разуме се нису могли да купе јер им већ месецима НИСУ ИСПЛАЋЕНИ ХОНОРАРИ.  Одмах за њима, на гробље су стигли и музичари. Они су се некако и снашли за цвеће и свеће, нервозно претурајући по џеповима не би ли пронашли неки ситниш. Неки су, пак, изврнули своје шешире, тако да је и та бедна зарада од уличних свирки отишла у неповрат.
Капела је полако почела да се испуњава. Сви присутни, гледали су у под, без речи. На улазу у гробље појавили су се и сликари, мада их је тешко било препознати, више су личили на полицијском рацијом покупљене уличне просјаке. Они су цвеће донели на својим платнима.  Убрзо потом се и повећа група писаца, појавила на улазу у гробље. Снуждени, бледи и испијени, с примерком Бодлерове књиге „Цвеће зла“ под мишком, журним кораком су ходали ка капели не би ли се што пре прикључили ожалошћенима. Пре него што је ковчег с покојницом напустио крцату капелу, на гробље су, у групама, пристизали и други културни посленици. Опело је могло да почне!
Свештеник, и сâм писац и сликар, с видном тугом у очима, почео је да служи опело. Организатор га је упорно пожуривао јер му се учинило да овај исувише отеже с тим. Несрећни свештеник је хтео не хтео, морао да скрати опело. За трен ока се испред капеле нашло возило које ће ову јадницу одвести на вечни починак. Организатор је дао себи за право да носи крст, док је његов помоћник (иначе у нормалним околностима његов лични шофер) носио слику покојнице. Пошто се Врх није усагласио која би слика била најприкладнија, одлучено да то буде најједноставнија варијанта, црна позадина са белим словима, да се боље види.
Око самог гробног места, већ су били окупљени они с Врха. Хтели су да заузму најбоље ПОЗИЦИЈЕ како би што боље испратили овај узвишени чин. Неки су из џепова извадили своје мобилне телефоне (најновије генерације) и не пропуштајући прилику, почели да се сликају. У оној гробној тишини, чуло се како међусобно чаврљају: „’Оћеш ти да ставиш слику на фејсбук или на инстаграм?“ „Ајде, ја ћу на фејсбук, ти стави на инстаграм а колега нек твитне нешто за успомену“.
Убрзо је све коначно било спремно за последњи испраћај ОЛАКО прежаљене покојнице. Кад се посмртна поворка зауставила, имала је шта и да види! Велелепни надгробни споменик који је по свему судећи, прављен годинама уназад, засенио је све присутне. На тамној, углачаној површини, златним словима, писало је: НА ДАНАШЊИ ДАН, УМРЛА ЈЕ СРПСКА КУЛТУРА − ХЕРОЈИНА БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ, у потпису Неутешни културни (не) радници.
Кад се уз јецај појединих културњака, ковчег лагано спустио у земљу, праћен звуцима последње трубе, испред окупљених је иступио Организатор сахране и одржао пригодни говор. Причао је о култури и њеном значају, о њеном животу и мучеништву, на крају завршивши свој говор речима „...свима ће нам много недостајати!...“. Његов говор је толико био убедљив да су му сви присутни поверовали. Само се један од уцвељених уметника осмели па упита: „Када ћете нашој знаменитој покојници подићи спомен-плочу“, а овај му, не трепнувши, одговори: „Кад скупите паре!“

Нема коментара:

Постави коментар